Šta je tahikardija?

 

Tahikardija je simptom.

Tahikardija nastaje kada se broj otkucaja srca tj. srčana frekvencija poveća iznad fiziološke granice.

Srce zdrave, odrasle osobe uobičajeno ima od 60 do 100 otkucaja u minuti. Kao donja granica se može prihvatiti i 50 otkucaja u minuti ako je u pitanju posledica uzimanja određenih lekova, ili je to konstituciona odlika osobe (sportisti imaju manji broj otkucaja). Što se gornje granice tiče poželjno je da ne bude preko 100 otkucaja/min. Optimalan broj otkucaja srca iznosi 60-80/min za normalne dnevne aktivnosti.

Ukoliko se broj otkucaja srca poveća na više od 100/min, onda se može govoriti o poremećaju srčanog ritma -tahikardiji. Važno je napomenuti da dečije srce kuca znatno brže nego srce odraslih, da je broj otkucaja srca povećan kod žena, kao i kod osoba sitnog rasta; tako da svako povećanje broja otkucaja srca iznad normalnih granica ne mora nužno značiti poremećaj srčanog ritma – tahikardiju.

 

Uzroci koji dovode do tahikardije

Ubrzani srčani rad može nastati kao posledica :

a – fizioloških pojava :

• pojačane metaboličke potrebe – npr. fizički napor
• zbog pada krvnog prtiska, pada šećera u krvi
• psihička napetost
• strah
• povišena temperatura tela

b – patoloških procesa :

• bolesti srca: srčana slabost, poremećaj funkcije srčanih zalistaka, infarkt miokarda…
• bolesti koje primarno ne napadaju srce: anemija – malokrvnost, poremećaj funkcije štitne žlezde, gojaznost,  poremećaj elektrolita…

 

Vrste tahikardije

 

U zavisnosti od mesta gde nastaju razlikujemo tri vrste tahikardije:

1 – Sinusna tahikardija je povećanje srčane frekvencije iznad 100 otkucaja u minuti.

Nastaje postepeno i prestaje postepeno. Sinusna tahikardija je najčešće posledica: fizičkog napora, povišene telesne temperature, psihičke napetosti, stresa, preteranog unosa alkohola, kofeina i nikotina (fiziološki faktori); anemije, pada koncentracije kiseonika u krvi, poremećenog rada štitne žlezde, kod težih bolesti pluća (patološki faktori). U terapiji se najčešće koriste beta blokatori.

 

2 – Supraventrikularna tahikardija je ubrzan rad srca, uglavnom između 150 i 220 otkucaja u minuti.

Impulsi počinju u gornjim srčanim šupljinama odnosno pretkomorama. Zato što nastaju iznad komora (ventrikila) i nose naziv supraventrikularna tahikardija.

Na EKG zapisu se javlja kao  brz i  pravilan ritam koji  počinje i završava se naglo.

Kod zdravih osoba, supraventrikularna tahikardija uglavnom nije opasna, ali simptomi mogu biti vrlo neprijatni: lupanje srca, preznojavanje, osećaj nesvestice, kratah dah. Uzroci ove tahikardije su najčešće: uzbuđenje, stres, alkohol, kafa.

Kod akutnih napada i prevencije ponavljanih napada koriste se antiaritmici. Ako pacijent u akutnom napadu ne reagiuje na terapiju, primjenjuje se konverzija ritma. Ukoliko se napadi ponavljaju i pored medikamentoznog lečenja, primjenjuje se radiofrekventna ablacija.

 

3 – Ventrikularna tahikardija – brzina otkucaja srca je obično između 120 i 200 otkucaja u minuti.

Ova vrsta tahikardije nastaje u srčanoj komori (ventrikula) i predstavlja po život opasno stanje koje može dovesti do ventrikularne fibrilacije (lepršanje komora), asistolije i iznenadne smrti.

Ventrikularna tahikardija, koja traje više od 30 sekundi, prethodi srčanom arestu (prestanak rada srca) i zahteva hitno lečenje.

Za razliku od supraventrikularne tahikardije, rad srca može biti umereno nepravilan.

U akutnim stanjima u terapiji se primenjuju antiaritmici, a ukoliko nema reakcije, pacijent se uvodi u kratkotrajnu intravensku anesteziju i radi se električna konverzija ritma (DC šok).

 

Simptomi tahikardije

Kod tahikardije se mogu pojaviti sledeći simptomi, ali nije neobično i da izostanu:

• ubrzani otkucaji srca
• vrtoglavica ili nesvestica
• gušenje i nedostatak vazduha
• iznenadna slabost
• osećaj nepravilnog rada srca
• bol u grudima

U velikom broju slučajeva, tahikardija se otkrije tek na lekarskom pregledu.

 

Dijagnoza tahikardije

Dijagnostika je sasvim jednostavna i sastoji se u merenju pulsa.

Ukoliko se tahikardija češće dešava potreban je elektrokardiografski pregled – EKG.

Ako se pacijent žali na ubrzani srčani rad, a lekar to u trenutku pregleda ne registruje ni auskultatorno  (slušanjem), ni merenjem pulsa, kao ni standardnim EKG zapisom, treba uraditi  i holter monitoring (dvadesetčetvoročasovno EKG snimanje).

 

Lečenje tahikardije

Najvažnije je da zbog lupanja srca ne paničite, već da potražite pomoć lekara koji će uz pomoć dijagnostičkih sredstava pronaći njen uzrok.

Kod tahikardije je neophodna terapija pod nadzorom lekara, koji će utvrditi uzroke i adekvatno ih lečiti.

Načini na koje lečimo tahikardiju zavise od uzroka koji do nje dovode, a često lečenje nije ni potrebno.

U slučajevima kada je tahikardija posledica nekog oboljenja tada lečimo osnovno oboljenje.

Lečenje se sprovodi  ako lekar ustanovi da je potrebno, i za to postoje vrlo efikasni lekovi.

Postoje i  metode samopomoći kojima možete usporiti srčani rad:

• udahnite duboko na usta, zapušite prstima nos i što duže zadržite dah, ponovite nekoliko puta, ili
• u više gutljaja popite čašu ledeno hladne vode,  ili
• stavite kocku leda ili komad zamrznutog voća (jagoda, malina, višanja) u usta i  pustite da se lagano topi .

Ako ni ovim postupcima ne uspete da savladate tahikardiju obavezno se javite lekaru!