Sam pojam infektivna mononukleoza zvuči zastrašujuće i saznanje da im dete boluje od iste izaziva strah i paniku kod roditelja.

Infektivna mononukleoza ne spada u grupu oboljenja sa visokim stepenom incidence (učestalost prenošenja), tako da se zbog niske stope prenošenja nikad i ne javlja u vidu epidemije. Bolest se obično javlja sa blagom kliničkom slikom ili asimptomatski i u većini slučajeva prolazi spontano, bez terapije, ne ostavljajući komplikacije.

Infektivna mononukleoza je zarazno oboljenje, koje izazva EBV – Epstein-Barr-ov virus.

Oboljenje je prvi put opisano 1889. godine pod nazivom žlezdana groznica, a 1920. godine menja naziv u infektivna mononukleoza, kada su prvi put povezani simptomi oboljenja i povećan broj limfocita u krvi obolelih.

U većini slučajeva infektivna mononukleoza se javlja u periodu adolescencije, od 15. do 24. godine. Prenosi se uglavnom putem pljuvačke, pa se zato i popularno zove „bolest prvog poljupca”. Javlja se i kod male dece koja borave u kolektivu (obdaništa, vrtići). Osim putem pljuvačke (direktnim putem) prenosi se i indirektnim putem – korišćenjem tuđih čaša i pribora za jelo, a u ređim slučajevima i kapljičnom infekcijom (kijanje, pljuckanje pri govoru).

Opšti simptomi

Kada uđe u organizam EBV virus se nastanjuje i razmnožava u sluzokoži gornjih disajnih puteva odakle se širi po lokalnim limfnim čvorovima, a kasnije i po celom organizmu, putem krvi. Zbog slične kliničke slike infektivne mononukleoze i zapaljenja grla, posebno bakterijskog, često je teško postaviti tačnu dijagnozu. Kod obe bolesti simptomi su bol i crvenilo grla, povišena temperatura i uvećane limfne žlezde na vratu. Pored toga se javljaju nespecifični simptomi kao što su bolovi u mišićima ili kašalj, a može se javiti i muka i bolovi u stomaku. Zbog svega toga veoma često infektivna mononukleoza i ne bude prepoznata kod male dece.

Simptomi karakteristični za mononukleozu

Period inkubacije tj. vreme od infekcije (zaraze) do pojave simptoma (znakova) oboljenja je prilično dugo i iznosi 4-6 nedelja, a karakterišu ga:

• malaksalost
• umor
• gubitak apetita
• povišena temperatura
• uvećane limfne žlezda na vratu i u pazuhu, grupisane u pakete i  jako bolne na dodir
• beličaste naslage na krajnicima u vidu skrama, što se često tumači kao bakterijska infekcija grla, zbog čega se uključuju antibiotici koji mogu izazvati pojavu ospe, a koja je odraz stvaranja antitela na antibiotike
• petehije – tačkasto krvarenje na  gornjem nepcu
• uvećanje jetre i slezine, koje se pipaju 2-3 cm ispod rebarnog luka

Dijagnoza

Kada se kod Vašeg deteta pojave navedeni karakteristični simptomi, obavezno se javite lekaru koji će postaviti tačnu dijagnozu.

Pored kliničke slike, dijagnoza mononukleoze se postavlja i na osnovu laboratorijskih analiza:

• analiza periferne krvi (iz prsta) – uočava se porast broja leukocita i limfocita, a pod mikroskopom se mogu videti tzv. atipični limfociti koji su karakteristični za mononukleozu
• analiza venske krvi – u kojoj se otkrivaju antitela protiv Epštajn-Bar-ovog virusa (IgG i IgM) koja potvrđuju bolest i ukazuju da li je bolest u početnoj fazi ili već u stadijumu oporavka
• analiza biohemijskih parametara – transaminaze (AST, ATP), GGT, bilirubin – koji ukazuju na smanjenu funkciju jetre

Lečenje

Infektivna mononukleoza je virusno oboljenje kod koga, kao i kod drugih virusnih infekcija, nije potrebna terapija nego samo: mirovanje, smanjivanje temperature, povećani unos tečnosti i određeni način ishrane.

Mirovanje (ležanje,  nikakve šetnje i izlasci)) i odsustvo fizičke aktivnosti (nikakvo bavljenje sportom) – najmanje još 4-6 nedelja posle akutne faze bolesti je važno zbog potencijalnih komplikacija obično u vidu zapaljenja jetre (hepatitisa) ili oštećenja slezine.

Zbog oslabljenog imuniteta u oko 30% obolelih od infektivne mononukleoze, može se javiti  i pridružena (sekundarna ) infekcija – najčešće streptokokna angina, pa se tada moraju uključiti antibiotici (izbegavati amoksiciline i penicilinsku grupu zbog moguće pojave ospe).

Posle preležane mononukleoze pacijenti ostaju više meseci u tzv. sekundarnoj imunodeficijenciji (oslabljen imunitet), kada su podložni svim vrstama infekcije. Zbog toga je veoma važno ojačati imuni sistem unošenjem u ishranu što više svežeg voća i povrća.

Ishrana

• SUPE – sve vrste nemasnih supa sa testeninom ili pirinčem
• MESO i BELANČEVINE – teletina, riba (bela), nemasna junetina, piletina, posno mleko i mlečni proizvodi. JAJA IZBEGAVATI!!!
• TESTENINE – beli hleb – ne svež, pecivo bez kvasca, testenine bez jaja, pirinač, testenina sa sirom, integralne žitarice, džem, pekmez
• POVRĆE – sirovo ili  kuvano: šargarepa, cvekla, krompir, mlade tikvice, karfiol, spanać, blitva
• VOĆE – banane, jabuke – pečene ili kuvane, kruške, mandarine, pomorandže
• NAPITCI – čaj (izbegavati crni i zeleni), voćni kompoti,  sokovi od prirodno ceđenog voća, voda

Preporuke

• Osoba koja boluje od infektivne mononukleoze izvor je infekcije još 8 nedelja po prestanku simptoma. Zbog mogućnosti prenošenja infekcije nije poželjno da izlazi iz kuce.
• Zbog ostalih članova porodice, preporučljivo je da oboleli ima poseban pribor za jelo.
• Zbog mogućih komplikacija – oboljenje jetre i/ili  oštećenje slezine neophodno je izbegavanje svakog fizičkog napora najmane još 4-6 nedelja po pretsanku simptoma bolesti.
• Zbog oslabljenog imuniteta i moguće dodatne infekcije neophodno je izbegavanje masovnijih druženja.
• Za jačanje imuniteta preporučuje se i primena mulitivitaminskih preparata, vitamina B kompleksa (Beviplex), preparata cinka (šitite od virusnih infekcija), kao i određenih vrsta probiotika (koji oblažu digestivni sistem i sprečavaju prodor mikroorganizama).