Curi Vam nos, nemate povišenu temperaturu, glava Vam je teška, sve Vas boli. Osećate se izlomljeno.

Znači – prehladili ste se.

Šta ćete uraditi?

1 – Izmerićete temperaturu. Obično je oko 37.4 do maksimalno 38°C – što ukazuje na virusnu infekciju. Uzećete paracetamol ili ibuprofen ili aspirin ili diklofen na svakih 4-6 sati uz kontrolu temperature. Ako nije povišena nećete uzeti ništa.

Ako je temperatura uporna i ne pada na gore pomenutu terapiju i nije prošlo 4 sata od prethodne tablete, tuširaćete se prijatno mlakom vodom – ne kvasiti glavu. To se zove frikcija. Frikciju možete raditi i tako što ćete se umotati hladnim vlažnim čaršafom od pazuha do polovine listova. Ruke ne uvijate.

Hladan vlažan čaršaf – uzećete krevetski čaršaf, natopiti ga u hladnoj vodi i dobro iscediti. Naravno, ovde Vam treba mala pomoć ukućana ili prijatelja.

2 – Uzećete kapi za nos i koristiti ih po priloženom uputstvu,

3 – Uzimaćete puno tečnosti : toplih čajeva (po volji), mlake limunade, tople supe. Ovim ćete stalno vlažiti grlo i tako se boriti sa suvim nadražajnim kašljem. Možete uzimati tvrde mentol bombone koje u sebi sadrže materije koje smanjuju nadražaj na kašalj.

4 – Laganu, kašastu  hranu : bareno povrće, bareno meso, čorbe od povrća, pileće supe, puno voća – pomorandži (cedite sok), jabuke ( rendane, pečene), banane. Da bi uneli dovoljno vitamina izrendajte jednu jabuku, jednu šargarepu, manju glavicu celera i u to dodajte sok od jednog limuna i kašičicu meda (ukoliko niste alergični) ili kašičicu šećera – to Vam je vitaminska bomba za ceo dan.

5 – Ostaćete kod kuće. Kod prehlade je bitno izbegavati kontakte sa drugima, s jedne strane da ih ne inficirate, a sa druge da se na Vaš već oslabljeni imunitet ne bi pridodala još neka teža infekcija.

Najgore će Vam biti trećeg dana – to je vreme kulminacije infekcije tj. delovanja virusa u organizmu. Naredna četiri dana sledi faza oporavka.

Sve u svemu- lečena / ne lečena, prehlada traje sedam dana.

Ukoliko Vaša temperatura ima tendenciju rasta, i pored gore pomenutih mera, pa se na to još nadoveže i bol u grlu i otežano gutanje, ili produktivan kašalj i iskašljavanje, ili pak i učestalo mokrenje, onda pravac u Dom zdravlja po uput za laboratoriju.

Iz laboratorijskih rezultata će se videti da li je infekcija bakterijska (povišeni CRP), a iz rezultata brisa iz grla i pregleda urina i urinokulture će se videti koja bakterija je izazivač infekcije i TEK TADA ćete početi da koristite antbiotik koji će Vam Vaš  lekar propisati prema antibiogramu.

NIKADA,  baš nikada, nemojte uzimati antibiotike na svoju ruku ili po savetu prijatelja, napravićete više štete sebi nego koristi. Izbor ili kako mi to u medicini zovemo paleta antibiotika je ogromna i nemaju svi antibiotici istu terapijsku širinu, tj. ne deluju svi na sve bakterije istom jačinom. A ni sve bakterije nisu isto osetljive na  sve antbiotike, a neke su i otporne na delovanje velikog broja antibiotika.

Zbog toga što pojedine bakterije brzo razvijaju otpornost na antibiotike, čak i na one na koje su do skora bile osetljive NEOPHODNO je svaki put uraditi antibiogram.