Sa lepim vremenom i dužim boravkom u prirodi došle su i nove nevolje – ubodi insekta.

Neki nas grizu (mravi, buve, stenice, pauci) i ne izazivaju alergijske reakcije; drugi nas bodu i svojim ubodom mogu izazvati veoma jake alergijske reakcije, koje mogu ugroziti i život (ose, pčele, stršljeni) i  mogu prenositi opasne zarazne bolesti (krpelji, komarci), a neke sem bolnih i neprijatnih otoka i nisu opasne (golubačka mušica, poznatija kao “klintonka”).

Kako prepoznati ubode pojedinih insekata?

Komarci

Komarci se ne hrane isključivo krvlju sisara. Dok se ženke hrane skoro isključivo krvlju sisara zbog dodatne energije za razvoj jaja, mužjaci sisaju nektar iz cvetova i potpuno su bezopasni po ljude. Dakle, bodu nas samo ženke.

Komarci mogu biti bezopasni, a mogu prenositi malariju – bolest tropskih predela, a u novije vreme su rasprostranjeni i azijski tigrasti komarci koji prenose tzv.  Nilsku groznicu.

Kako razlikovati tigraste komarce od običnih:

•  dok su obični,domaći komarci aktivni uglavnom uveče i noću, tigrasti su aktivni preko celog dana
• tigrasti komarci su znatno krupniji od domaćih i imaju bele tačke
• domaći zuje, tigrasti ne zuje dok lete
• tigrasti su tromi letači, ne lete ni visoko niti daleko i obično ubadaju u noge
• ubod tigrastih komaraca više boli i veća je mogućnost prenosa zaraznih bolesti

  Kako se zaštititi od komaraca?

• ne koristiti parfeme, losione, kreme i dezodoranse sa cvetnim mirisom  – cvetni, mirisi privlače komarce
•  tamna odeća, kao i svetla, jarkih boja (pogotovu žuta) privlači komarce – nositi odeću neutralnih boja (maslinasto zelena, svetlo smeđa – kaki boja)
• otkrivene delove tela – ruke, noge, pokriti odećom
• lice i otkrivene delove tela namazati ili naprskati sredstvima koja odbijaju insekte, tzv. repelentna sredstva
•  u prostorijama koristiti repelentna sredstva u vidu tableta i/ili spreja
• u dvorištima i otvorenim površinama koristiti samožareća repelentna sredstva (oslobađaju dim) u vidu spirala

Kako tretirati mesto uboda komarca?

Na mestu uboda komarca javlja se tvrd otok praćen crvenilom i svrabom.  Veličina otoka može varirati od veličine zrna bibera do veličine zrna graška. Bitna karakteristika je jak svrab koji izaziva češanje. Češanjem se ubod može naknadno inficirati. Da biste smanjili svrab, evo nekoliko predloga:

• na mesto uboda staviti kocku leda, ili deo staviti pod mlaz hladne vode
• napraviti gustu masu od sode bikarbone i malo vode, pa naneti na ubodeno mesto i posle desetak minuta isprati hladnom vodom
• naneti pastu za zube
• staviti vatu natopljenu sirćetom
• ubod protrljati belim lukom
• naneti blato – ako ste u prirodi

Ako i pored svega predloženog, ubodeno mesto i dalje otiče i dobija tamno crvenu (lividnu) boju, obratite se lekaru.

Ubodi pčela, osa, stršljena

Ubodi pčela, osa, stršljena mogu izazvati različite reakcije, od crvenila, bola, pa  do ozbiljne alergijske reakcije. Ne reaguje organizam svaki put isto na ubod pčele, ose, stršljena. Jednom manifestna teška i ozbiljna alergijska reakcija na ubod pčele ili ose svaki put zahteva mere opreza i lekarsku intervenciju.

Simptomi uboda pčele, ose, stršljena

Blaga reakcija 

• Na mestu uboda se vidi: ili crna tačka – ubod pčele (žaoka pčele ostaje u koži, pčela samo jednom ubode), ili  bela tačka – ubod ose (žaoka ose ne ostaje u koži, pa osa može više puta da ubode)
• Jak oštar bol na mestu uboda, praćen crvenilom i otokom
• Kod većine ljudi otok, crvenilo i bol nestanu tokom nekoliko narednih sati

Umerena reakcija

• postepeno širenje otoka na mestu uboda praćeno jakim crvenilom, bolom i toplotom

Teška alergijska reakcija

• na koži: ospa, svrab, papule (plikovi)
• u grlu – osećaj grebanja i gušenja, oticanje jezika
• opšta slabost, vrtoglavica, nesvestica, ubrzan puls, mučnina,                 povraćanje, proliv. Neophodno hitno lečenje!!!

Pri višestrukim ubodima pčela, osa i/ili stršljena otrov istih se akumulira i može iizazvati toksičnu reakcju praćenu grčevima, temperaturom, vrtoglavicom, mučninom i nesvesticom.

Mnogobrojni ubodi kod dece, starijih osoba i osoba koje imaju problema sa srcem i disanjem zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju!!!

Šta uraditi kod uboda pčele, ose, stršljena?

• Prvo i osnovno kod uboda pčele ne vaditi žaoku pincetom, već je iz mesta uboda potisnuti noktom, tupom stranom noža, ili ivicom plastične kartice. Žaoka pčele je testerasta i zato ostaje u koži posle uboda
• Na mesto uboda staviti kocku leda ili hladnu oblogu
• podići deo tela (ruku ili nogu)
• namazati ubodeno mesto nekom anti alergijskom kremom ili  kortikosteroidnom kremom
• u slučaju jakih bolova uzeti neki od analgetika (lekovi protiv bolova)
• u slučaju pogoršanja obavezno zatražiti pomoć lekara

Krpelji

Krpelji su sitni paukoliki insekti veličine 3 do 5 milimetara, koji žive po livadama, žbunju i po drveću. Spavaju zimski san i bude se kada temperatura vazduha pređe 15 stepeni C. Sezona krpelja je od aprila do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Od zaraznih biolesti prenose: Lajmsku bolest, krpeljski meningoencefalitis, groznicu stenovitih planina. Većina krpelja ipak nije zarazna.

Krpelj voli meku vlažnu sredinu, pa kad dođe na kožu čoveka prvih 6 sati provede u traženju pogodnog mesta (koža pazuha, prepona, očnih kapaka…). Naredna dva sata buši kožu i tek potom počinje da sisa krv.

Da bi zarazio čoveka krpelj mora najmanje 10 sati da sisa krv svog domaćina. Ako ste videli krpelja na sebi morate ga što pre izvaditi.

Kako izvaditi krpelja?

Raniji stav je bio da  krpelju treba onemogućiti disanje i time ga umrtviti i potom izvaditi. Bilo je predloga da se na krpelja posipa ulje, medicinski benzin, alkohol, aceton. Međutim metoda je napuštena jer krpelj koji se guši ispušta puno pljuvačke pa time povećava mogućnost zaraze domaćina.

Krpelja treba izvaditi živog.

Pincetom (ne za čupanje obrva) obuhvatiti krpelja što bliže glavi, uz samu Vašu kožu, i lagano ga vući naviše, bez naglih pokreta. Kada ga izvadite ubacite ga u posudu sa alkoholom – jedino tako će uginuti.

Mesto uboda obavezno dezinfikovati alkoholom.

Ako Vam je ipak ostao deo krpelja u koži potražite pomoć lekara.

Kako se zaštitit od uboda krpelja?

• izbegavajte valjanje, hodanje i provlačenje kroz žbunje i visoku travu
• pokrijte otkrivene delove tela – ruke i noge odećom
• namažite ili naprskajte repelentna sredstva protiv insekata po koži
• pregledajte dobro svu odeću i celo telo po povratku iz prirode
• kosite redovno travu u svom dvorištu

Kada se javiti lekaru

• ako posumnjate da je krpelj sa područja gde postoji mogućnost zaraze i da je na Vama proveo duže vreme
• ako se pojavi crvena ospa koja se širi po koži, a nije praćena ni svrabom ni bolom
• ako se posle tri do deset dana po ubodu pojave simptomi koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, groznica
• ako se pojave: ukočenost vrata, zaboravnost, konfuzija, groznica i preosetljivost na svetlost (znaci meningitisa i encefalitisa)

“Klintonka” – Golubačka mušica

Poslednjih nekoliko godina pojavile su se na našim prostorima neobične crne mušice. S obzirom na njihovu masovnu pojavu posle bombardovanja Srbije, narod ih je nazvao “klintonke”, a  poznate su od ranije pod nazivom golubačka mušica.

Golubačka mušica se krajem  marta javlja u gotovo svim delovima Srbije. Karakteristično stanište joj je pored voda sa niskim vodostajem, kao i senoviti kameniti delovi dvorišta.

“Klintonka” ubada uglavnom po nogama i rukama. Može se naći i do 50 uboda na jednom ekstremitetu kod iste osobe.

Ubod se ne oseti jer se u pljuvačci ove muve nalazi anestetik. Na mestu uboda se može videti kap krvi. Ono što zabrine pacijenta je pojava velikih crveno -modrih pečata praćenih otokom, bolom i pečenjem, ređe i svrabom. Bol može biti toliko jak da se pacijent ne može osloniti na nogu. Ubod golubačke mušice nije opasan za čoveka i ne izaziva sistemsku alergijsku reakciju. Tokom narednih par dana uz antihistaminsku i terapiju kortikosteroidima otok, crvenilo i bol  nestaju.

Ubod “klintonke”može da bude opasan po životinje, posle koga one često uginu.

Kako se zaštiti od “klintonke”?

Obavezno pokrijte ruke i noge prilikom boravka pored reke, košenja trave, šetnje po livadama.

Obavezno se javite lekaru ako već od ranije imate alergijsku reakciju!!!

Insekti koji grizu

Insekti koji grizu izazivaju manje bol, a više otok i crvenilo. Otok i crvenilo prođu brzo, za par sati, a na mestu ugriza ostaje trag. Po rasporedu ugriza se može zaključiti da li je u pitanju stenica (ugrizi su u liniji) ili buva (ugrizi razbacani po telu i mnogobrojni). Ugrizi ovih insekata ne daju sistemsku alergijsku reakciju.

Ujed pauka može da izazove otok različite boje na mestu ujeda (crveni, plavi, beličasti). Ujedi otrovnih pauka mogu da izazovu glavobolju, groznicu, malaksalost i bolove u zglobovima.

Ujedena mesta jako svrbe i najvažnije je ne češati ih jer se mogu naknandno inficirati. Ujedena mesta hladiti i mazati nekom od antialergijskih masti.