Ekcem je oblik dermatitisa (oboljenje kože) koji podrazumeva upalu na koži u čijoj osnovi je imunološka reakcija pokrenuta različitim alergenima.

Ekcemi su jedna od najčešćih dermatoza (oboljenja kože).

Pojava ekcema  je znatno veća u razvijenim zemljam i obrnuto je proporcionalna stepenu higijene i učestalosti zaraznih bolesti. Sa jedne strane je posledica većeg zagađenja i izloženosti različitim hemijskim supstancama koje mogu delovati kao iritansi i alergeni, a sa druge strane je posledica  nedovoljnog razvoja imunskog sistema deteta u sredini na većem stepenu higijene i manjom izloženošću infektivnim agensima. Smatra se da izloženost većem broju infektivnih uzročnika u detinjstvu utiče na sazrevanje imunskog sistema, a time i na razvoj alergijskih bolesti. Evidentno je da je u područjima gde su češće bakterijske i virusne zarazne bolesti (nerazvijene zemlje) procenat dece sa atopijskim dermatitisom znatno niži.

Šta je ekcem?

Ekcem je hronično oboljenje kože koje se odlikuje stalnim zapaljenjem kože. Oboljenje se javlja u akutnoj i hroničnoj fazi. Akutna faza se manifestuje pojavom sitnih mehurića ispunjenih tečnošću koji izazivaju svrab, a potom prelazi u hroničnu fazu, u kojoj su dominantni  jak svrab, zadebljana crvena suva koža i perutanje.

Uzroci nastanka ekcema

• alergija (cesto na razna hemijska sredstva),
•  nepovoljni vremenski uslovi(velika toplota, velika hladnoća)
•  genetsko nasleđe (do sada se pokazalo da su osobe ciji su preci bolovali od astme skloni oboljevanju od ekcema),
• poremećena cirkulacija,
• u ređim slučajevima loša ishrana,
• pad imuniteta

Važno je napomenutu da stres  nije uzrok pojave ekcema, ali može dovesti do pogoršanja oboljenja.

Oblici ekcema

Ekcem se moze pojaviti na bilo kojem delu tela.

Ekcem na rukama i nogama je zapaljenje kože koje se najčešće javlja još u ranom detinjstvu, u nekim slučajevima odmah po rođenju. U kasnijem životnom dobu je posledica izlaganju hemijskim i fizičkim faktorima sredine- kontaktni dermatitis.

Najčešći oblik ekcema kod dece je atopijski ekcem (dečji ekcem) koji je poznat i pod drugim sinonimima: atopijski dermatitis, endogeni ekcem, neurodermatitis.

U oko 60% pacijenata sa atopijskim dermatitisom prvi simptomi bolesti se pojave do kraja prve godine života, a u 90% do pete godine života.

Simptomi

Najcesci simptomi ekcema su crvenilo, svrab, suva koza ili koza obložena sitnim plikovima.

Atopijski ekcem (dečji ekcem) se manifestuje pojavom suvoće, svraba i crvenila kože sa perutanjem, kod beba najčešće na obrazima, a kod starije dece u pregibima. U direktnoj je vezi sa  sklonošću alergijama u porodici, a najčešće se pogoršava u ranom periodu (kod dece do 2 godine) prilikom prelaska sa mlečne na mešovitu ishranu, a kod starije dece izlaganjem alergenima iz vazduha.

Dijagnoza ekcema

Dijagnozu ekcema postavlja lekar na osnovu kliničke slike i anamnestičkih podataka.

S obzirom da je u osnovi oboljenje alergijske prirode, jedan od kriterijuma za dijagnozu atopijskog dermatitisa je podatak o postojanju polenske kijavice, alergijskog rinitisa (zapaljenje sluznice nosa) i konjuktivitisa (zapaljenje sluznice oka) ili bronhijalne astme u detinjstvu ili kod članova porodice.  Česta je pojava alergije na prašinu i grinje. Nekada se javljaju savim blagi simptomi zapušenosti nosa, suvog kašlja, kijanja u serijama na koje ni deca ni roditelji ne obraćaju pažnju.

U samoj prirodi bolesti je da se spontano povlači.

Sa odrastanjem klinička slika atopijskog ekcema postaje blaža i kod većine dece se značajno povuče do sedme godine života, kod neke u pubertetu, a u malom broju ekcem ostane klinički manifestan i u odraslom dobu.

Na žalost, postoje i veoma teški oblici ekcema koji zahvataju celu kožu, i nekada je neophodno bolničko lečenje i upotreba dugotrajne sistemske terapije pod kontrolom lekara.

Lečenje ekcema

Prvo i osnovno treba prekinuti začarani krug: svrab- češanje-svrab koji je posledica suvoće kože, što znači da koža ne sme biti suva

• ne koristiti jaka hemijska sredstva za ličnu higijenu koja isušuju kožu,
• koristiti posebne uljne kupke i kreme za zamašćivanje, više puta tokom dana
• koristiti pamučnu odeću
• koristiti medicinske kreme i lekove isključivo po preporuci lekara,
• kontrolisano izlaganje sunčevim zracima tokom proleća i leta
• medicinska fototerapija pod nadzorom lekara

Obzirom na alergijsku prirodu bolesti obavezno izbegavati hranu za koju se zna da može izazvati alergijsku reakciju: jagode, jaja, orasi, konzervirana hrana, industrijski sokovi.

U lečenju ekcema se mogu koristiti

• kortikosteridni preparati u obliku masti ili  oblici za sistemsku primenu,
• imunomodulatori
• antibiotici u obliku masti ili oblici za sistemsku primenu

Vrstu preparata i način njihove primene određuje lekar.

Prirodna lekovita sredstva – narodna medicina

Da bi se sprečilo isušivanje kože u letnjem periodu za prirodno lečenje ekcema preporučuje se korišćenje hidrantnog losiona na bazi soka svežeg krastavca i bademovog ulja.

Tokom zime se može koristiti losion u kome se nalaze dve kašike kokosovog ulja, jedna kašika maslinovog ulja i par kapi eteričnog ulja đumbira.

Za ublažavanje simptoma ekcema može se koristiti:

• oblog od svežih listova maslačka i zelene metvice. Jednaku količinu ovih listova dobro usitniti (iseći nožem) i pomešati sa 3-4 kapi prirodnog biljnog ulja, pa dobijenom smesom prekriti kožu zahvaćenu ekcemom. Posle 30-tak minuta kožu isprati čistom hladnom vodom,
• oblog od majčine dušice,
• obloge od cvetova nane,
• ulje od ljiljana, ulje od kantariona (priprema je ista – latice i prašnike cveta ljiljana ili cvetove kantariona potopiti u maslinovo ulje u odnosu 1:3 i ostaviti u tegli na suncu 6 nedelja. Obolelo mesto mazati nekoliko puta tokom dana,
• hladno ceđeno kokosovo ulje.

Ishrana obolelih od ekcema

Ukoliko Vas muči atopijski dermatitis, imate neprijatan ekcem na rukama ili na nekom drugom delu tela, ishrana bazirana na zdravim alkalnim namirnicama je veoma važna.

S obzirom da povećana kiselost organizma može pogoršati simptome ekcema preporučuje se povećan unos bazne hrane(idealan odnos 80% bazne i 20 %kisele hrane), što znači da treba smanjiti unos mesnih prerađevina, masti, gaziranih napitaka, belog šećera, celih jaja i sireva, a povećati unos vitamina A i C, koga ima u voću i povrću (šargarepa, banane, kajsije, dunje, citrusi, paradajz), kao i u zelenom lisnatom povrću.

U ishranu trba uključiti i namirnice čiji pojedini sastojci imaju jako antiinflamatorno (antiupalno) dejstvo:

• Jabuke, trešnje, brokoli, bobičasto voće osim vitamina C sadrže i supstancu kercetin koji je prirodni antihistaminik i ublažava svrab i ima antupalno dejstvo.
• Omega-3 masne kiseline, iako povećavaju kiselost organizma u umerenim količinama deluju antiinflamatorno (smanjuju zapaljenje) pa se preporučuju  ljudima koje muči ekcem na rukama i nogama. Omega -3 masnih kiselina najviše ih ima u morskoj ribi i ikri, orasima, soji i njenim prerađevinama, semenkama lana.
• Cink, osim što je antioksidans, ima i  izraženo antinflamatorno dejstvo pa je veoma koristan u ublažvanju tegoba ekcema. Cink se najbolje apsorbuje iz namirnica životinjskog porekla: riba, teleća i svinjska džigerica. Od namirnica biljnog porekla cinkom su bogati: orasi, susam, seme lana, mahunarke, pečurke i integralne žitarice.
• Vitamin E ublazava svrab na kozi ukoliko se nanosi direktno na mesto zahvaceno ekcemom. Prirodni izvor vitamina E su pšenične klice i ulje pšeničnih klica, kao i orašasti plodovi (orasi, lesnici, badem) i njihova ulja.

O količinama i načinu pripreme namirnica obavezno se posavetujte sa nutricionistom.