Prubudio Vas je bol u nožnom palcu. Palac Vam je crven i otečen. Koža je zategnuta i vrela. Ne možete da se oslonite na nogu. Ne, nije Vas nažuljila nova cipela – imate GIHT.

Giht je bolest poznata još u Starom Egiptu. U narodu je poznata kao “bolest kraljeva i bogataša”, jer je bila raširena među bogatim ljudima koji su preterivali u jelu i piću.

Pre više od 2500 god. Hipokrat je zapazio i opisao povezanost neumerenog načina života i pojave gihta:

• mladi ne boluju od gihta pre stupanja u seksualne odnose
• evnusi ne boluju od gihta i ne ćelave
•  žene ne boluju od gihta, osim kad im prestane menstrualni ciklus
•  napadi gihta su češći u proleće i jesen
•  upala u gihtu prolazi za 40 dana

 

Naziv bolesti potiče od latinske reči – gutta – što u prevodu znači kap. Naime, srednjevekovni lekari su smatrali da bolest nastaje zbog preterivanja u nekim životnim zadovoljstvima koji mogu narušiti dobro zdravlje, tj. ravnotežu u organizmu i pod određenim okolnostima „padati“ kao kapi –„kapati“ oko  zgloba i dovesti do upale i bola.

Giht je nasledna ili stečena bolest metabolizma pa se razlikuju dva tipa ovog oboljenja:

–primarni  – posledica poremećaja metabolizma purina, i

– sekundarni – kao posledica:

• oboljenja: povišen pritisak, gojaznost, šećerna bolest, maligna oboljenja, srčana oboljenja,
• prekomerne upotrebe nekih  lekova (npr. diuretici – sredstva za izbacivanje viška tečnosti)

 

Mehanizam nastanka bolesti

 

Sve ćelije u ljudskom telu kao i različite vrste namirnica sadrže supstance koje se zovu purini. Starenjem i propadanjem ćelija u organizmu ili iz hrane koju unesemo purini se nizom hemijskih procesa pretvaraju u krajnji proizvod – mokraćnu kiselinu. Mokraćna kiselina je rastvorljiva u krvi, prolazi kroz bubrege i izlučuje se urinom (mokraćom). Prilikom stvaranja mokraćne kiseline u većim količinama, ako se višak ne izluči urinom, doći će do povećanja njene koncentracije u krvi iznad normalnih vrednosti, a što se stručno zove hiperurikemija. Hiperurikemija nije bolest, i može postojati bez simptoma. Ipak, ako se stvore kristali mokraćne kiseline kao rezultat hiperurikemije, može se razviti giht.

Kao posledica  hipereurikemije dolazi do nagomilavanja mokraćne kiseline u krvi i telesnim tečnostima, a potom i taloženje kristala mokraćne kiseline u zglobovima, hrskavici, tetivama, mekim tkivima. Naslage mokraćne kiseline – tofi – mogu da se pojave kao kvrge pod kozom, oko zglobova, na ivicama ušiju kao beli čvorići, u bubrezima kamenci.

Nivo mokraćne kiseline u krvi mora biti manji od 360umol/L odnosno 60mg/dL.

Kod muškaraca je koncentracija mokraćne kiseline, fiziološki, nešto veća nego kod žena.

 

Faktori rizika za nastanak gihta

 

• konzumiranje alkohola u većim količinama – ometa izlučivanje mokraćne kiseline
• gojaznost – povećava  rizik za povećano stvaranje mokraćne kiseline
• nasledna sklonost ka povećanom stvaranju mokraćne kiseline. Kod tih osoba se giht javlja u mlađem životnom dobu i ima teži oblik
• upotreba nekih lekova: diuretici, aspirini, levedopa i ciklosporini – povećavaju koncentraciju mokraćne kiseline
• bolesnici sa malignim oboljenjima i na hemoterapiji – povećano stvaranje mokraćne kiseline
• dugotrajne bubrežne bolesti – smanjena eliminacija mokraćne kiseline
• dugotrajne dijete sa posebnim režimom ishrane (npr. Atkinsova) kao i dugotrajno gladovanje – povećano stvaranje mokraćne kiseline

 

Ko obeleva od gihta

 

Najčešće prvi napad gihta pogađa muškarce između četrdesete i pedesete godine života, ali se može javiti i u bilo koje životno doba. Giht je 20 puta češći kod muškaraca nego kod žena jer su one zaštićene delovanjem estrogena koji podstiče izbacivanje mokraćne kiseline iz bubrega. Međutim, broj obolelih žena se povećava u menopauzi.

 

Simptomi gihta

 

Giht počinje naglo, obično u snu, sa izuzetno jakim bolom u zglobu nožnog palca, toliko jakim da i dodir pokrivača izaziva bol.

Zglob palca je otečen, a koža je zategnuta i sjajna i jarko crvene boje. Ovo su znaci zpaljenjskog procesa u zglobu, zbog kojih se može javiti i povišena telesna temperatura i drhtavica. Zapaljenjski proces je najjači u prva 24 časa, traje 3-14 dana i  spontano se smiruje.

Najčešće je zahvaćen samo jedan zglob, obično zglob nožnog palca, mada izuzetno bolest može početi i na dva ili više zglobova – koleno, lakat, zglob ruke, članak na nozi.

 

Dijagnoza gihta

 

Čim se pojavi napad gihta obavezno se obratiti lekaru koji će na osnovu kliničke slike,  fizikalng pregleda i laboratorijskog nalaza hiperurikemije postaviti dijagnozu gihta.

Rendgenski snimak u nekim slučajevima može dati dodatne informacije.

Za definitivnu dijagnozu gihta neophodna je analiza uzorka zglobne (sinovijalne) tečnosti iz zahvaćenog zgloba.

 

Lečenje

 

Prva mera kod napada gihta je mirovanje tokom 24 časa uz stavljanje hladnih obloga (kesu sa ledom držati 20-30 min.) i ponoviti nekoliko puta tokom dana.

Pravog leka za giht nema. Lečenje se sastoji u kombinaciji postupaka (higijensko dijetetski režim  i primena lekova) koji većini ljudi sa gihtom omogućavaju  da bolest drže pod kontrolom i vode normalan život.

 

Higijensko dijetetski režim:

1. Korigovati ishranu:

• izbaciti iz ishrane sve namirnice sa velikim sadržajem purina: ribe i morski plodovi, životinjske iznutrice (mozak, bubrezi, džigerica, srce) i njihove prerađevine, crvena mesa ( govedina, teletina, jagnjetina, svinjetina), mesa peradi (piletina, pačije, guščije meso),  meso divljači (zečetina, srnetina, fazan), mesne supe, integralne žitarice, mahunasto povrće (pasilj, grašak, sočivo)
• unositi: mleko i mlečne proizvode sa malim procentom masti, jaja, supe od povrća, čokoladu, sladoled,  testenine, peciva, kolače, južno voće (limun, mandarine, pomorandže), hleb i žitarice (ne intergralne)

2. Smanjiti telesnu težinu – postepeno.

3. Ograničiti, a najbolje ne konzumirati alkohol, a posebno pivo.

4. Unositi najmanje 2L tečnosti dnevno.

5. Koristiti namirnice bogate vitaminom C: trešnje, višnje, čaj od peteljki od trešanja, sok od celera, jabukovo sirće, čaj od koprive, kao i razno lekovito bilje – čičak, estragon, vres, crna ribizla i dr. koji imaju povoljan efekat na mokraćni sistem i bubrege.

ČAJ OD MASLAČKA:

U litar vode staviti 2-3 korena maslačka i kuvati sat vremena u pokrivenoj posudi. Procediti, zasladiti i piti tri puta dnevno pre jela.

ČAJNA MEŠAVINA PROTIV GIHTA:

sastojci:

• 10 gr listova breze
• 10 gr listova pelena
• 10 gr tucanih suvih bobica smrče
• 10 gr peteljki trešnje
• 10 gr listova peršuna
• 10 gr korena koprive
• 10 gr stabljike rusomače
• 20 gr stabljike konjogriza
• 20 gr ive – trave bez žila
• 30 gr listova i cvetova kantariona (muškog)
• 40 gr stabljike kilavice
• 40 gr stabljike majčine dusice
• 60 gr vrbove kore
• 60 gr listova hrasta

 

priprema:

Sve ove sastojke dobro usitniti i izmešati, pa u litar proključale vode staviti 10 gr mešavine trava, poklopiti i kuvati na laganoj vatri 2 minuta. Procediti i ostaviti da se ohladi. U ohlađen čaj  dodati dve supene kašike meda i isto toliko limunovog soka. Tri puta dnevno piti po 100 ml čaja i pre i posle obroka, a ostatak između obroka.

ULJE ZA MASAŽU:

Pomešati po dve kapi klekinog ulja, ulja crnog bibera, ulja kamilice i pet kapi lavandinog ulja sa 10 kašičica maslinovog ili jojobinog ulja i svakog dana lagano masirati zglobove.

 

Primena lekova

Alopurinol – reguliše metabolizam purina, smanjuje stvaranje mokraćne kiseline i time smanjuje njenu koncentraciju u krvi. Najčešće se koristi za dugotrajno lečenje starijih pacijenata i onih sa visokim vrednostima izlučene mokraćne kiseline.

Kolhicin – smanjuje bol i upalu. Lek je iz grupe NASIL – nesteroidni anti inflamatorni lekovi. Pomaže u  sprečavanju budućih napada gihta.

Kortikosteroidi – imaju jak anti inflamatorni efekat (smanjuju upalne procese). Mogu se koristiti u obliku:

• injekcija – Diprophos – bilo direktno u zglob, bilo u mišićno tkivo
• tableta – Prednisolon

Probenecid – pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline urinom. Koristi se kod blažih oblika gihta i kod pacijenata koji nemaju oštećenu bubrežnu funkciju niti bubrežne kamence.

 

Prognoza

 

Posle prvog napada u oko 65% bolesnika remisija (ponovni napad) se javlja u roku od jedne godine, а kod 75% bolesnika u roku od dve godine. Prvih nekoliko napada najčešće ne dovodi do oštećenja zglobova. Što su napadi češći to su i oštećenja hrskavice i zglobnih površina veća, pa giht poprima hroničan tok sa deformitetima zglobova i/ili  ušnih školjki.

U slučaju da se bolest javi kod mladih osoba prognoza je lošija, jer su ponovni napadi bolesti češći, vrednosti mokraćne kiseline viši, češći su tofusi i promene na bubrezima, a ako se bolest ne leči dolazi do nastanka invaliditeta.

Uz korekciju načina ishrane i primenu lekova koji smanjuju proizvodnju mokraćne kiseline obolelima se može omogućiti kvalitetan život i dugotrajna kontrola bolesti.