Glavobolja je kao što i sama reč kaže bol u predelu glave, lica i gornjeg dela vrata.

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma i nastaje kao posledica različitih poremećaja od onih najblažih koji ne zahtevaju nikakvo lečenje pa do veoma ozbiljnih stanja i poremećaja koji mogu ugroziti i život pacijenta.

U oko 80% osoba glavobolja se javlja najmanje jedan put u uzrastu od 20-40 godina starosti. Od oko 10% ljudi u populaciji zapadne hemisfere kod kojih se javi glavobolja, samo 30% traži lekarsku pomoć.

S obzirom na to da je u medicini opisan veliki broj – preko 200 vrsta glavobolja, koje se različito ispoljavaju i različito leče, neophodno ih je bilo i klasifikovati. Tako je Međunarodno udruženje za glavobolju (International Headache Sosiety) 1988. godine objavilo prvu verziju Međunarodne klasifikacije glavobolja (The International Classification of Headache Disorders-ICHD-1), a 2004. godine je objavljena verzija ICHD-2.

Prema ovoj klasifikaciji glavobolje se dele u 14 klasa. Prve četiri klase su primarne glavobolje: migrena, tenzione glavobolje, klaster glavobolje i ostale (sezonska glavobolja), sledećih osam čine sekundarne glavobolje, u 13-oj klasi su kranijalne neuralgije, primarni i centralni uzroci bola lica, a u 14-oj klasi su neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje.

 Simptomi glavobolje

Po svom kvalitetu bol u toku glavobolje može biti tup ili oštar, pulsirajući, a prema prostiranju može biti lociran na jednom mestu, zahvatati jednu polovinu glave ili obuhvatati celu glavu kao obruč.

Prema ICHD 2 tri osnovna tipa glavobolje su: tenzione glavobolje, migrena i klaster glavobolje. Svaka od ovih glavobolja ima svoje uzroke i specifične simptome.

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je jedan od najčešćih tipova glavobolje, a nastaje kao posledica zatezanja mišića vrata i glave.

Simptomi

Blag ili umeren pritisak i bol u glavi koji može da počne na zadnjem delu glave ili vratu i da napreduje ka prednjem delu, i obrnuto. Zahvata podjednako oba dela glave u vidu obruča i praćen je i bolom u vratu i/ili ramenima.

Uzroci koji dovode do zatezanja mišića vrata i glave su brojni i mogu biti posledica:

• fizičkih faktora – degenerativne promene na vratnim pršljenovima, loše sedenje, loše uzglavlje, loše navike – pušenje, konzumiranje alkohola, preteran fizički napor – vežbanje u teretani
• psihogenih faktora – stres, emocionalni problemi, nedostatka sna

Tenzione glavobolje obično traju od pola sata do nekoliko dana.  Tenzione glavobolje nisu opasne po zdravlje i ne zahtevaju ozbiljno lečenje.

Migrena

Migrena se razlikuje od tenzione glavobolje po tome što je bol uglavnom ograničen na jedan deo glave i vremenom se pogoršava.

Simptomi

Vodeći simptom je jak pulsirajući bol, koji se javlja u jednoj strani glave. Najčešće počinje ujutru i pojačava se pri fizičkom naporu i kretanju. Glavobolju obično prate mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo, buku i mirise. Ponekad napadima migrene prethodi aura koja se može javiti kao bljesak svetlosti ili zamagljen vid, ili poremećaj govora.

Migrena se javlja kod ljudi koji imaju genetsku osnovu – u oko dve trećine pacijenata migrena je nasledna bolest.

Da bi se razvio migrenozni napad potrebni su neki predisponirajući činioci:

• Stres – migrena se, po pravilu, češće javlja kod ambicioznih, osetljivih i temperamentih osoba koje sebi postavljaju velike ciljeve
• Hormonski uticaj – PMS glavobolja – hormonski disbalans. Čak 60% glavobolja kod žena je hormonskog tipa.
• Degenerativni procesi na vratnom delu kičme – spondiloza (okoštavanje), diskopatija, diskus hernija, radikulopatija…
• Loše navike – preskakanje obroka, pušenje i nedostatak sna

Napad migrene traje od nekoliko sati do nekoliko dana. Napadi migrene se mogu javiti jednom ili dva puta godišnje, a mogu i nekoliko puta mesečno.

Pod tip migrene je migrenozna glavobolja koja ima sve simptome  migrene, ali nema nasledni faktor i obično se javlja samo u situacijama prevelikog psihičkog opterećenja.

Zbog toga što remeti normalno funkcionisanje obolelog, migrena zahteva ozbiljnije lečenje i  medicinsko praćenje.

Klaster glavobolja

Klaster glavobolja, Hortonova glavobolja je oblik neurovaskularne glavobolje. Ponekad se ove glavobolje nazivaju i samoubilačke jer je bol toliko jak da može i da promeni psihičko stanje bolesnika.

Klaster glavobolje su najređi ali i najintenzivniji tip glavobolja i češće su kod muškaraca. Šest puta je češća kod mladih, zdravih, atletski građenih muškaraca.

Pravi uzrok nije poznat, smatra se da su klaster glavobolje u vezi sa abnormalnom aktivnošću nerava u mozgu. Karakterišu je napadi bola koji su karakteristično grupisani, zbog čega se i naziva klaster glavobolja (klaster – grozd).

Simptomi

Najjači  bol od svih glavobolja, koji nastaje naglo, na jednoj strani glave. Bol je jak, do neizdržljivosti,  oštar ili pulsirajući, u vidu probadanja ili pečenja. Bol se često javlja noću oko jednog oka i zrači ka slepoočnici i/ili gornjoj vilici, a praćen je suzenjem, curenjem iz nosa i znojenjem iste polovine lica. Bolesnik se drži za bolno mesto i plače i/ili jauče od bolova. Može trajati između 10 minuta i 3 sata uz pojačavanje intenziteta. Na strani glave gde se desio napad vidljiv je otok i crvenilo oka, česte su ptoza (spušten gornji kapak) i mioza (sužena zenica oka), kao i zapušenost ili curenje nozdrve.

Faktori koji izazivaju napad:

• hladnoća
• stres
• umor
• loše navike (neumereno konzumiranje alkohola, preterano pušenje)

Pojedinačni napad bola traje od 10 minuta do 3 sata. Najčešće se javljaju 1 – 2 klaster perioda u toku godine, koji traju 2 – 3 meseca. Napadi su češći u jesen i proleće.

Napadi se mogu javljati i nekoliko puta dnevno tokom nekoliko nedelja ili nekoliko meseci i potom potpuno prestati. Ovo je glavna razlika između klaster glavobolje sa jedne strane i tenzione glavobolje i migrene sa druge strane.

Kao i migrena i klaster glavobolja remeti funkcionisanje  obolelog i zahteva medikamentno lečenje.

Lečenje glavobolje

Medikamentno lečenje se provodi analgeticima tj. lekovima protiv bolova uz dodatak antiemetika – lekova koji smanjuju mučninu i nagon na povraćanje.

Medikamentnu terapiju određuje lekar u zavisnosti od vrste glavobolje .

Glavobolje bez obzira na jačinu i trajanje nisu znak ozbiljnih oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život, tako da i sami sebi možete ublažiti tegobe :

• izbegavajte stres
• budite fizički aktivni
• izbegavajte akohol, cigarete, kafu
• redovno spavajte
• proverite vid

Kada je neophodno zatražiti pomoć lekra

OBAVEZNO se javiti lekaru pri pojavi:

• izuzetno jake glavobolje koja je nastala naglo “iz punog zdravlja”
• glavobolje kakvu niste imali nikada ranije
• glavobolje udružene sa: poremećajem ravnoteže, otežanim kretanjem, smetnjama u govoru, otežanim pokretanjem ruke ili noge, oslabljenim vidom ili gubitkom vida, konfuzijom ili gubitkom pamćenja
• svake novonastale glavobolje
• glavobolje praćene povišenom temperaturom, kočenjem vrata, mučninom i povraćanjem
• glavobolje koja se pojačava tokom 24 časa
• glavobolje posle povrede glave
• izrazito jake glavobolje u jednom oku i okolini, praćene crvenilom oka
• glavobolje prvi put posle 50. godine života
• glavobolje kod pacijenata koji se leče od karcinoma
• glavobolje koja traje duže od 72 sata
• glavobolje koja se pojačava ujutru
• glavobolje koja se ne može adekvatno kontrolisati uobičajenim lekovima protiv bolova

Ponekad je glavobolja prvi i jedini ili vodeći znak težih oboljenja. Zato je veoma važno na vreme potražiti pomoć lekara koji će postaviti pravu dijagnozu i pristupiti odgovarajućem lečenju.